О СИНТЕЗИ ТЕОРИЈЕ РЕЛАТИВИТЕТА И КВАНТНЕ ТЕОРИЈЕ

Stanko Tomić

Технологије које данас користимо, од ГПС-а и КУЛЕД телевизора, преко квантних камера до квантних компјутера, директно се ослањају на феномен квантне сплетености и користе га.

Stevo Jaćimovski, Jovan P. Šetrajčić, Јелена Ламовец

Крајем двадесетог века човечанство je ушло у еру инфор-мационих технологија. ИТ индустрија, која се бави производњом, обрадом,складиштењем и преносом информација, постала је саставни дeо глобалногекономског система, потпуно независан и прилично значајан сектор привре-де. Зависност савременог друштва од информационих технологија је толиковелика да пропусти у информационим системима могу довести до значај-них инцидената. Телекомуникацијe су кључна индустрија информационихтехнологија. Међутим, информације су током транспорта веома осетљивена разне врсте злоупотреба. Јединице за складиштење и обраду податакамогу бити физички заштићене од недобронамерних, што се не може рећи закомуникационе линије које се протежу на стотине или хиљаде километара икоје је готово немогуће заштитити. Стога је проблем заштите информацијау сфери телекомуникација веома значајан. Криптологија као наука и по-себно њен део криптографија управо се баве овом проблематиком. Квантнакриптографија је релативно новија област која се бави обезбеђењем сигурнекомуникације између пошиљаоца и примаоца информације, користећи за-коне квантне физике. Циљ рада је да се упознамо са принципима квантнедистрибуције кључа за кодирање информација и основним проблемима којисе јављају при његовој реализацији.

Драгослав Стоиљковић

Резиме: Окосница Бошковићевог монументалног дела "Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи" је тзв. Бошковићева крива која приказује промену привлачне и одбојне силе са променом растојања између елементарних тачака или честица материје. Готово сва остала његова схватања су логичнe последицe тог јединственог закона сила чија разрада доводи до мноштва примена у различитим областима физике, хемије и других природних наука. У овом раду се разматрају: границе кохезије и некохезије, кретање по орбиталама, кванти енергије, начело двојности талас‒честица, допринос открићу струкуре атома, сличност Бошковићевог и савременог схватања хијерархије материје и мишљење нобеловца Леона Ледермана да Бошковићева теорија представља кључ целокупне модерне физике. - FULL TEXT available in PDF.

Michael Antolović

Vesna Berec

Теоријским и нумеричким моделовањем испитиван је танак <100> кристал и\nизотопски пречишћени нанокристал силицијума у 2 Т магнетном пољу, као\nмедијум за директно генерисање јон-атом квантне корелације добијене као\nмешано квантно стање хиперполаризованих нуклеарних ½ спинова, спрегнутих са\nспиновима електрона помоћу ефекта суперфокусирања. Нумерички модел и\nкарактеризација квантне корелације спрезања као стања вектора у Хилбертовом\nпростору који не могу бити изражени директним тензорски производом квантних\nстања: 1ψ , ψ2, у датом случају укључује мешано квантно стање индуковано\nсуперпонираним хиперканалисаним протонским снопом енергије 1 и 2 MeV на\nспинским стањима електрона у 29Si. Мотивисани чињеницом да директна\nиндукција јонско-атомске квантне корелације и кохерентног складиштења\nквантних битова (кубита) у пожељна „дуго-живућа“ квантна стања може\nомогућити прецизну манипулацију кубита и јединствено мерење кубита у\nвремену које превазилази секунде, истраживање особина и предности хибридних\nкубита у кондензованој материји смо први пут извршили у режиму јонског\nканалисања, базирано на ефекту спрезања електронског и нуклеарног спина у\nизотопски, 99% чистој мети нанокристала 29Si. Добијени резултати откривају пут\nка продукцији новог типа меморијске јединице намењеној квантном процесирању\nу нанокристалном силицијуму и подржавају даље истраживање ка\nимплементацији јединствене меморијске јединице на субатомској скали\nнамењеној складиштењу информације и квантном инжењерингу у чврстом стању,\nобзиром да остварена снажна квантна корелација 29Si нуклеарних спинских стања\nпостаје далеко изолованија од деструктивних интеракција.

Stanko Tomić

Ајнштајн је показао да се светлост понаша и као честица. Дакле, имамо проблем и овде покушавамо да помиримо Јангову и Ајнштајнову слику о светлости. То је нека врста честице, али није потпуно локализована.